Sudbina turnira Serbia Open, koji je godinama bio centralni teniski događaj u regionu, ponovo je pod znakom pitanja.
Uprkos naporima organizatora i čestim promenama lokacija, ovaj turnir, po svemu sudeći, neće uspeti da obezbedi stabilno mesto u zgusnutom ATP kalendaru.
Najnovije promene pokazuju da je u terminu od 8. do 15. novembra opstao samo turnir u Stokholmu, dok su sa mape ATP-a za taj period izbrisani i Beograd (Serbia Open) i francuski Mec.
Licenca kao nepremostiva prepreka
Ovakav rasplet nije veliko iznenađenje za poznavaoce teniskih prilika. Turnir u organizaciji porodice Đoković nikada nije raspolagao trajnom licencom, već je ona zakupljivana na određeni vremenski period (obično na dve godine). Iako teoretski postoji mogućnost da se kroz pregovore pronađe novi termin ili druga lokacija, trenutno nema naznaka da će se to dogoditi u bliskoj budućnosti.
Istorija i zvezde koje su pohodile Beograd
Serbia Open je prvi put pokrenut 2009. godine, kada je Beograd postao nezaobilazna stanica na šljaci u prolećnom delu sezone. Kroz godine, beogradska publika imala je privilegiju da uživo gleda neke od najvećih svetskih asova. Pored neprikosnovenog Novaka Đokovića, na terenima SRC “Milan Gale Muškatirović” igrali su:
- Endi Mari (nekadašnji broj 1 i višestruki Grend slem šampion)
- Andrej Rubljov (koji je podigao pehar u Beogradu)
- Mateo Beretini
- Dominik Tim
- Aslan Karacev
Turnir je tokom godina postao simbol promocije tenisa u Srbiji, ali je stalna borba sa licencom dovela do selidbe. Tako smo 2023. godine gledali “Srpska Open” u Banjaluci, gde su navijači iz Republike Srpske napravili nezaboravnu atmosferu.
Odlazak u Grčku: Zašto je Novak izabrao Atinu?
Najveći šok za ljubitelje tenisa u Srbiji bila je odluka da se turnir u poslednjem izdanju izmesti u Grčku. Novak Đoković i njegov tim, predvođen direktorom turnira Đorđem Đokovićem, doneli su stratešku odluku da se takmičenje održi u dvorani OAKA u Atini.
Razlozi za ovaj potez bili su višestruki:
Infrastruktura i tržište: Grčka je tržište u ekspanziji zbog uspeha Stefanosa Cicipasa i Marije Sakari, a Atina nudi logističke kapacitete koje je u tom trenutku bilo teško obezbediti u Beogradu zbog najavljenih rekonstrukcija.
Pokušaj stabilizacije: Organizatori su verovali da će promena sredine i partnerstvo sa grčkim investitorima pomoći u dobijanju dugoročne licence ranga ATP 500.
Simbolika: Upravo je na tom poslednjem izdanju u Atini Novak Đoković podigao trofej, čime je na neki način zatvorio krug, ali i potvrdio da turnir više nije primarno vezan za tlo Srbije.
Pritisak sa Bliskog istoka
Dok se manji turniri bore za opstanak, uticaj investitora sa Bliskog istoka postaje sve jači. Saudijska Arabija planira pokretanje sopstvenog Masters turnira od 2028. godine, a već sada se pravi prostor za dodatna takmičenja nižeg ranga u tom regionu. U takvoj konstelaciji snaga, turniri sa privremenim licencama poput Serbia Opena polako gube bitku sa kapitalom koji dolazi iz Rijada i Džede.
Ostaje da se vidi da li će porodica Đoković u budućnosti uspeti da vrati vrhunski tenis u Srbiju, ili će se fokus u potpunosti prebaciti na druge projekte i akademiju. Za sada, ATP karavan ide dalje, a Beograd ostaje na čekanju.
